НЕДОУМИЦЕ О ПЛАТНИМ РАЗРЕДИМА

На састанцима које су представници репрезентативних синдиката за област образовања последњих неколико месеци водили са представницима Владе Републике Србије, почела је да провејава прича о увођењу платних разреда за запослене у јавном сектору, која је покренула таласе одобравања и неодобравања у просветном народу. Влада је у последњем предлогу Протокола чак и уврстила тачку по којој се обавезује да Предлог Закона о платним разредима за запослене у јавном сектору утврди до 30. јуна 2014. године, али без икаквог објашњења о каквом се моделу ради.  Ако погледамо Закон о буџету за 2014. годину и опште стање у држави, тешко се може поверовати да ће евентуално усвајање неког таквог закона утицати на повећање зарада, као што су многи помислили. Међутим потписивање овог Протокола је изостало, у међувремену су расписани парламентарни избори,  па је ова тема засигурно замрзнута за одређени временски период.

У време кад  је тема отворена почеле су  да пристижу иницијативе чак и из основних синдикалних организација да овакву намеру Владе треба подржати. Ипак, ако знамо да се ради о законском оквиру који би значајно изменио тренутни модел одређивања висине зарада и који прилично круто дефинише систем плата и напредовања, веома је важно да се информишемо о моделима, примени и ефектима сличних закона у суседним државама, како нам се не би десило да прихватањем „на слепо“  штурих модификација туђих закона набацимо себи омчу око врата.

Најкомплекснији систем платних разреда, од оних који се примењују у околним државама, уведен је 2008. године у Словенији. Овај систем важи за све запослене у јавном сектору и дефинише висину основне бруто плате за сваки од укупно 65 платних разреда. Тако је тренутно основна бруто плата за 1. платни разред  438,18 евра а за 65. платни разред  5.156,00 евра. Висина зарада по платним разредима периодично се усклађује и модификује од стране надлежног министарства. У образовно-васпитној делатности наставник који није напредовао у звању сврстан је у 30. платни разред и има основну бруто плату од 1.360,49 евра (нето: око 900 евра). На основну плату,  одређену платним разредом,  запослени остварују право и на додатке. Додаци су одређени истим законом и предвиђени су за специјализацију, менторство, минули рад, двојезичност, рад у сменама, отежане услове рада и рад са ризицима и опасностима. Висина процента увећања основне плате по врсти додатка, као и узимање у обзир врсте додатка по делатностима дефинише се Колективним уговором.

Платни разреди са износом основне бруто плате

Словеначки закон даље дефинише 10 платних група (А-К) и за сваку групу одређени број подгрупа (А1, А2…К1…).  Групама и подгрупама дефинишу се радна места по делатностима, па су тако на пример сва радна места у образовно-васпитној делатности сврстана у групу Д, док је административно-техничко особље сврстано у групу Ј. Подгрупу Д1 чине наставници и сарадници у високошколским установама, подгрупу Д2 наставници у основним и средњим школама, а подгрупу Д3 васпитачи и сарадници у предшколским установама. За сваку подгрупу се Колективним уговором  утврђује табела којом је свако занимање у делатности сврстано у одређени платни разред. Овим табелама се утврђује и висина платног разреда за свако занимање по нивоима напредовања, при чему треба нагласити да наставник у Словенији има два нивоа напредовања. Први ниво напредовања се односи на стицање звања, и то: наставник (пл.раз.30), наставник ментор (пл.раз.33), наставник саветодавац (пл.раз.35) и наставник саветник (пл.раз.38), па свако наредно стицање звања представља скок за два или три платна разреда. По овом нивоу напредовања наставник може достићи максимално 38. платни разред. Други ниво напредовања је конципиран тако да директор установе сваке године оцењује рад наставника оценом од 1 до 5, имајућу у виду резултате рада, креативност, поузданост, квалитет сарадње и организације рада и остале вештине. Добијене годишње оцене се сабирају, па на основу збира тих оцена, након сваког трогодишњег периода, наставник може напредовати за један платни разред у односу на претходни. По овом нивоу напредовања може се напредовати за максимално 5 платних разреда. Тако наставник у каријери може достићи највише 43. платни разред уколико достигне највише звање и максимално напредује у другом нивоу. Основна бруто плата у 43. платном разреду је 2.244,07 евра.

Преглед платних разреда у односу на радно место и степен стручне спреме

Оно што је основна замерка овом систему је драстично неједнак третман степена стручне спреме и нивоа образовања по различитим делатностима приликом додељивања платних разреда. Тако се по делатностима праве велике разлике у платама за приближно или слично ангажовање са истим нивоом образовања.

Најнижи платни разреди по степену образовања

Систем који је уоквирен законом, а регулише зараде огромног броја запослених у свим делатностима јавног сектора, губи флексибилност и не може се лако мењати. Све разлике које се направе приликом формулисања платних разреда усвајањем закона постају готово коначне, јер каснији захтеви за оправданом позитивном корекцијом платних разреда повлаче незадовољство осталих. Овај систем је у Словенији након 5 година примене наишао на оштре критике, па у последње време све већи број синдиката, експерата и представника стручне јавности тражи укидање оваквог начина регулисања зарада у јавном сектору или  измештање из њега појединих делатности.

Остаје отворено питање да ли ће се Србија вечито прихватати модела који се као неуспешни критикују и укидају у другим државама и да ли ће наставити да жмури на свет око себе. Права је енигма шта је уопште мотив најаве увођења платних разреда код нас у тренутку кризе и беспарице. Ако је министар Крстић мислио на имплементацију озбиљног модела платних разреда, онда би то требало да подразумева много више новца у буџету за који и сам каже да недостаје. На жалост, све су прилике да би са 3,6% буџетских средстава, колико се издваја за образовање у Србији, имплементација платних разреда могла једино да нам пресликала искуства из Бугарске, где је плата наставника почетника 250 евра а у највишем звању иста као и код нас, 450-500. Треба добро размислити како одреаговати на најаве наше Владе, радити на јединству синдиката по овом питању и чувати се замки, јер сваки олако стављен потпис на некакву паушалну најаву Закона о платним разредима може бити веома скуп.

Александар Ничић