авг 23 2018

ЈОШ ЈЕДНОМ О ПЛАТНИМ РАЗРЕДИМА

Print Friendly, PDF & Email

Још фебруара 2014. године РЦ Лесковац СОС је објавио опширан чланак (НЕДОУМИЦЕ О ПЛАТНИМ РАЗРЕДИМА) о замкама платних разреда и могућностима примене оваквог система уређења зарада код нас. Већина синдиката, у то време, инспирисана ваљда долазећим штрајком, таласала је том идејом будећи код запослених наду и пуста маштања, бајковита очекивања. Неки су чак махали и „готовим предлогом закона“. Чисто лудило! Међутим, компромисно смо сви призвали приближавање РАЗРЕДА и ГРУПА, и сада морамо да се суочимо с тим без обзира на то што је квалитет и брзина израде овог концепта нереално применљива у најављено време.

Ипак, почевши од краја штрајка 2015. године, представници власти су нас повремено и углавном неразговетно обавештавали да се на томе ради. Све време (укупно три целе године) ми смо кукали да нисмо укључени у тај посао. Иако су поједени синдикати преко својих централа или директно имали учешће у појединим фазама, нико није могао да говори о цифрама. И коначно, после толико времена добили смо ТАБЕЛЕ. Уствари, добили смо КОСТ.

А мајстори смо да се глођемо небитностима. Да разрађујемо „тему“ док неприметно тонемо дубље и несвесно се стављамо сами у положај да на крају слегнемо раменима и кажемо „па добро“.

ПА НИЈЕ ДОБРО! ДОСТА ЈЕ С ТИМ! Министарство тражи од нас да се уплетемо, да тумачимо кост МДУЛС-а и тражимо недостатке и грешке!? МА ТО НИЈЕ НАШ ПОСАО! У овом тренутку треба да имамо неколико једноставних замерки. Једноставних и разумљивих свима.

  1. Уопште није битан РАЗРЕД ако обрачун зараде није постављен темељно, односно тако да најнижи коефицијент помножен ценом рада даје минималну зараду. Ако више од половине запослених и кроз РАЗРЕДЕ има корекцију зараде до минималца, џаба нам разреди. То је основно!
  2.  Започети посао треба да доврши онај коме је поверен, а наша је улога да пратимо и посматрамо и некомплетне табеле и формулације уредно враћамо на дораду.
  3. Носиоци делатности у образовању морају бити у истом РАЗРЕДУ као и у осталим делатностима у јавном сектору обухваћених овим законом (социјала, култура, здравство). Сваки другачији третман је јасна порука деци да овде нама шта да траже.

И то је то! Предстоји нам период који треба искористити за припрему ОЗБИЉНОГ ПРОТЕСТА, а не сензационалистичких само по наслову или традиционалних упозорења и окупљања неколицине. То што ће да устане и стане један Лесковац, Чачак и Зрењанин неће бити позор пажње. Али ако стане Београд… може да устане Србија. ЕПП кроз неефективне активности које једни смисле (не осмисле) а други им прилазе да би се истакле 4 различите заставе пред објективима камера, истрошена је и јадна прича. Ајмо сад да мислимо на БИТНО. Заједно. Без такмичења и захтева на целу страну. Да и географ и лекар буду уважени људи. Због наше деце.

Александар Ничић

1 comment

    • Dusan Kokot on 23. августа 2018. at 9:24 pm

    Bravo!

Komentari su onemogućeni.