ПОРТФОЛИО – НОВА НАУКА – СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ

Измењени Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника заталасао је колективе и почевши од 3. марта 2014. године незадрживо утиче на демонстрацију слуђености и дезоријентисаности просветних радника у школама. Овим правилником, који је у примени од октобра 2013. године, предвиђено је да члан 20. почне да важи 3. марта ове године. „Несрећни“ члан наводимо у целости:

Члан 20.

Наставник, васпитач и стручни сарадник у поступку самовредновања и планирања свог стручног усавршавања и професионалног развоја примењује стандарде компетенција.

Наставник, васпитач и стручни сарадник систематично прати, анализира и вреднује свој образовно-васпитни рад, развој компетенција, своје напредовање и професионални развој и чува у одређеном облику најважније примере из своје праксе, примере примене наученог током стручног усавршавања, лични план професионалног развоја (у даљем тексту: портфолио).

Наставник, васпитач и стручни сарадник на захтев директора, стручног сарадника, просветног саветника и саветника – спољног сарадника, даје на увид свој портфолио професионалног развоја.

Непосредно пре датума почетка примене овог члана на друштвенима мрежама и форумима просветних радника почеле су да се објављују презентације о томе како треба да изгледа „портфолио“. Центри за стручно усавршавање у многим деловима Србије организовали су „обуке“ о портфолију. Да несрећа буде већа, број просветних радника који је овој теми пружио огроман значај вртоглаво је порастао у кратком року. И по старом добром обичају, они који су прелистали презентације са Интернета или учествовали на трибинама, узбунили су народ у колективима својих школа веома брзо и лако, јер се код нас још увек пре верује речима колега, просветних саветника, директора или комшија који говоре о неком пропису него очима које пропис читају.

Тако је портфолио постао нова наука. Још један начин за скретање пажње са битног на небитно, али у паковању које изгледа плени и са називом који дефинитивно звучи. Литература која се појавила како би се ово „откриће“ разјаснило, добила је много различитих аутора, који су се неким чудом (читај: copy-paste) сложили у следећем: Портфолио мора да има насловну страну, затим садржај, биографију наставника, резиме стручног усавршавања, обавезно есеј, примере и прилоге и друго…

Како се овде не би предуго бавили будалаштинама треба само јасно истаћи: оно што портфолио треба да садржи дефинисано је Правилником у другом ставу члана 20. (болдирани део), а ако се евентуално новим изменама Правилника овом ставу придодају садржаји, есеји, биографије и ко зна шта још, тек онда ће и то постати обавеза. До тада измишљени захтеви о садржају звучне амбалаже „наше нове науке“ немају никакву важност. Тачка.