ШТА НАС ЧЕКА ПОСЛЕ ИЗБОРА

Парламентарни избори у Србији су десетак дана иза нас, део бирача који је гласао будућу скупштинску већину ужива у еуфорији, они други презиру весеље првих а половина грађана Србије која је бојкотовала изборе мудрује о изборним резултатима. Још пар недеља и добићемо нову Владу, још пар месеци и знаћемо на чему смо… мада је то можда одавно јасно. Ако је дозвољено судити на основу догађаја из новембра, децембра и јануара, на основу тенденција написаних у неким важећим законима, на основу ставова и „прогноза“ ЕУ и на основу понашања и јавног оглашавања власти из скорашњег периода,  није тешко закључити да се образовном систему у Србији не пише добро. Истина је да то није новина, али мишљења смо да  треба образложити и наговестити могуће заплете који се ускоро могу десити и многе запослене у просвети ставити у неповољан положај.

Финансирање по броју ученика почиње заједно са 2014/15. школском годином, мада су многи поверовали најавама министра Томислава Јовановића да се то неће десити. Ипак овај модел финансирања у основним и средњим школама дефинисан је члановима 155 и 180 Закона о основама система образовања и васпитања, који се није мењао, а колике су шансе да до промене дође пре 1. септембра није тешко претпоставити. Има и оних који апсолутно не прихватају ову законом предвиђену обавезу ни као могућност а камо ли као скору реалност.

Међутим важно је запослене подсетити на још једну чињеницу. Почевши од 7. децембра 2013. године у Србији важи Уредба о забрани запошљавања у јавном сектору. Додатна објашњења о томе како ће се ова уредба примењивати у просвети објављена су у другој половини децембра. Сви конкурси који нису окончани до датума ступања Уредбе на снагу замрзнути су или поништени. Комисија која је надлежна за давање сагласности о расписивању конкурса до сада није одговорила школама, иако за то нема прописаног разлога, али је зато 25. фебруара Министарству просвете, науке и технолошког развоја упутила Закључак бр. 112-1747/2014 по коме број запослених на одређено време у установама треба задржати на нивоу од 1. марта. Ова одредба ће важити до 30. јуна.

Врло је могуће да ће око 2000 просветних радника, који су тренутно ангажовани на одређено време до коначности решења по конкурсу, добити отказ уговора о раду 30. јуна. Чак и да тако не буде њихов ангажман мора престати на крају школске године.  Тако ће сва ова радна места остати слободна за збрињавање технолошких вишкова чији би се број нагло повећао применом система финансирања по броју ученика. На овај начин постигао би се ефекат ублажавања првих непријатних последица које овај систем носи.

Од осталих најава које би могле да заболе запослене у просвети не треба заборавити Закон о раду који ће се свакако мењати, а ни увођење платних разреда, на чему се од скора инсистира. Имајући у виду бивши нацрт Закона о раду и последице које би погодиле запослене, али и многе најаве званичника да до многих промена у овом закону мора доћи, остаје нам само стрепња до реализације овог започетог посла.

Када је реч о увођењу платних разреда,  стопроцентно је сигурно да се такав систем не може успоставити у Србији а да се добром делу запослених у образовању не смањи плата. Такав покушај се очекује. Ако око тога постоји икаква сумња, треба само погледати пример Бугарске. У прилог најави напредовања по платним разредима говори и Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника којим се кроз предвиђено напредовање у звању, заправо прави паралела за разредима.

Могуће је и да овакав сценарио неће бити реализован. Можда је све наведено део неког другачијег плана. Ипак смо дужни да колеге подсећамо на чињенице за које постоји могућност да ће неповољно утицати на положај просветних радника. Било би неодговорно ћутати или неоправдано подстицати оптимизам, јер је снага синдиката сразмерна нивоу информисаности чланства.