На данашњем састанку представника Министарства просвете са штрајкачким одбором четири репрезентативна синдиката није постигнут никакав договор, а камо ли, од стране министра просвете најављено потписивање Посебног колективног уговора. Учесници су добили мишљења Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарсва рада и социјалне политике, као и Законодавног одбора. Од Министарства финансија ни овај пут – ништа!
У достављеним мишљењима се оспорава значајан број већ усаглашених одредаба, са којима су се сагласили и синдикати и Министарство просвете. Не ради се само о унапређењима значајним за све запослене, већ и о одредбама из постојећег, ускоро неважећег ПКУ. Мало је рећи да је неозбиљно што су мишљења супротна договореном, јер су у свим досадашњим преговорима учествовали и представници поменутих министарстава и одбора, који нису имали сада наведене примедбе на усаглашене ставове. Ово је заправо још један доказ да је читав дугометражни рад радних група само маска за својевољно поступање.
А шта тек да се каже на велике најаве министра просвете у току јучерашњег дана да ће ПКУ данас бити потписан? Очигледно ни он није био упознат са мишљењима или је желео да у јавности подстакне напокон позитиван став о томе да нешто и ради из свог ресора што би могло да одблокира образовни систем.