НА ПУТУ ДО НЕГДЕ

На седници Владе Републике Србије, одржаној 22. јануара није донет закључак о потписивању ПКУ, иако је то раније било најављено од стране представника Министарства просвете а текст овог документа усаглашен уз претходне консултације са премијером. Репрезентативни синдикати који су крајем прошле недеље одржали своје републичке одборе углавном су подржали потписивање ПКУ, али у формулацији која је договорена 20. јануара.

У понедељак, 26. јануара на састанку у Министарству просвете усаглашен је нови текст ПКУ, у ком је обрисана Видовданска награда. Овим су тада затворена врата за могућност да се ублажење смањења зарада учини више пута у току године, и још важније, што пре. Као замена за обрисану награду, унета је измена у следећи став члана 32, по којој ће синдикати у току године преговарати о динамици исплате Новогодишње награде. Међутим, ако и та награда буде исплаћивана „редовно“ као претходних година, резултат динамике поменутих преговора неће значити ништа. А како није прихваћено да у споразуму буде икаквих гаранција исплате – остаје нам једино вера у реч. У осталим деловима, ПКУ је значајно побољшан у односу на претходни, и у смислу установљене заштите права запослених заиста имамо више разлога за задовољство.

Укупно узевши, преговори који су отпочели најавом штрајка добијали су на динамици из дана у дан, али у периоду  до 10. јануара могу да се сврстају у најобичније замајавање!  Управо ова чињеница говори у прилог томе колико заиста државу брине штрајк просветних радника. Да некога истински интересује њихов положај, до штрајка не би ни дошло. Али пошто је јасно да је просвета најнебитнија делатност у Србији, није зачуђујуће да једино синдикалци у овој земљи гласно истичу  вољу да подстакну битност образовања. Али какви су одјеци власти, ускоро се може десити да поменута воља само избледи у наду. Није добро, али је реално. Србија!

Дан након Светосавске академије на отвореном, убразавамо се на путу до нигде. Министарство је данас синдикатима проследило закључке Владе о споразуму и ПКУ. Одмах је за петак сазван састанак, где се очекује да се споразум и колективни потпишу. Нова рунда у игри воље, невоље, надања и очекивања да се карте распарених шпилова поклопе. Синдикати ће након исказане сагласности вероватно бити спремни да потпишу колективни уговор. Са друге стране уговор се нуди испод споразума, као уцена за прекид штрајка. Изгледа да се заборавио број штрајкачких захтева, и да се штрајк прекида споразумом којим се  решавају спорна питања. Понуда која ће представнике синдиката у петак дочекати на столу у ресорном министарству одише непристојношћу. Да ли ће неко пристати да загризе колач са горким преливом, остаје да сачекамо. Запосленима се свакако пројектује мучнина и укус пелина. Чекају нас најављени ломови, па нови колективни уговор може деловати благотворно. А опет, наставак штрајка без потписивања колективног уговора, као опција која нам се диктира, мирише на озбиљну невољу.

Било како било, потписало се или не, па чак и да дође до прекида штрајка, ако не буде помака и напора да се просветним радницима побољша свеукупни положај, имаћемо бели штрајк у школама који ће водити запослени по свом нахођењу, који се не може контролисати и спречити, а који држава најављује последњих 15 година и очигледно не жели да од те најаве одустане. Срећно нам било, једном негде можда и стигнемо.

Александар Ничић

ДОКУМЕНТА ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ:

• ПКУ-предлог
• СПОРАЗУМ – предлог
• ЗАКЉУЧАК – ПКУ
• ЗАКЉУЧАК – Споразум