ДА РАЗЈАСНИМО

Дакле, на састанку Штрајкачког одбора репрезентативних синдиката просвете: Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и Синдиката радника у просвети Србије, одржаном у среду 11. фебруара заузет је став да у овом тренутку треба прихватити и потписати Споразум и ПКУ и прекинути штрајк. Такође је заузет став да синдикати који већ имају сагласност својих главних одбора то могу учинити у среду, а да ће се потписивању ових аката остали придружити након што добију сагласност од стране надлежних синдикалних органа.

Имајући у виду чињеницу да је почетак важења новог Посебног колективног уговора заиста потребно обезбедити што пре, јер се његово дејство односи на све запослене (а не само на чланове синдиката потписника), синдикати који су имали потребна одобрења својих одбора изашли су у сусрет запосленима и потписом им обезбедили правну заштиту и сигурност радних места. Остали синдикати требало би да се придруже потписивању најкасније до 18. фебруара.

Треба истаћи да чин потписивања Споразума од стране Синдиката образовања Србије и ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ нипошто не представља потез рушења коалиције, јер је заједнички наступ свих репрезентативних синдиката кључан у намери да борба која нас чека током целе 2015. године доведе до трајног решења и значајно бољег материјалног положаја просветних радника. Постигнуто јединство синдиката које је одолело тромесечним искушењима, створило је позиције на основу којих су у Споразум уграђене гаранције државе и мимо штрајкачких захтева.

Да се подсетимо

Штрајк који је почео 17. новембра 2014. године био је заснован на следећим штрајкачким захтевима: 1. Изузимање запослених у просвети од смањења плате; 2. Доношење закона о платним разредима и примена од 1.1.2015. године; 3. Хитно отпочињање преговора о ПКУ и изменама и допунама ЗОСОВ-а. Треба признати да ови штрајкачки захтеви и нису најсрећније формулисани, јер је свима било јасно да се у првом може издејствовати једино ублажење смањења плата, док је други захтев имао нереалан датум почтка примене, али је формулација прихваћена као полазиште које предвиђа поједине уступке и другој страни.

Шта се добило у односу на штрајкачке захтеве

Након тромесечних преговора може се рећи да постигнути Споразум и ПКУ предвиђају већи добитак у односу на оно што се тражило. Наиме, када је реч о првом захтеву, Влада се обавезује да ће запосленима исплатити једну награду и једну помоћ уз напомену да ће се висина и динамика исплате преговарати са синдикатима. У сваком случају, дефинисана је обавеза исплате – односно обавеза ублажења смањења плата. Овим је практично дефинисано испуњење првог штрајкачког захтева. Што се другог захтева тиче, Влада се опет обавезује да ће овај Закон утврдити и да ће његова примена отпочети јануара 2016. године, што је много реалније јер треба обухватити цео јавни сектор. Трећи штрајкачки захтев је испуњен врло брзо након почетка штрајка јер нас је отпочињање ових преговора сачекало још у новембру.

Шта је добијено више него што се тражило

Посебан колективни уговор који су репрезентативни синдикати  усагласили у децембру 2014. године био је у нивоу оног који је тада важио, уз побољшања која су проистекла из мишљења Комисије за тумачење ПКУ-а, али у суштини веома сличан старом. Међутим ПКУ који је издејствован у току јануара представља производ о коме нико није ни сањао, јер је многоструко квалитетнији и бољи од свих који су икада важили у просвети. Овим колективним уговором обезбеђен је институт преузимања и технолошких вишкова и запослених са непуним радним временом, дефинисана је нова јубиларна награда за 35 година рада, утврђено је право на Новогодишњу награду, предвиђена исплата отпремнине у износу од три просечне плате, повећан је ниво заштите представника запослених итд. Па из свега наведеног следи закључак да је ово више од траженог и много више од онога што смо били спремни да прихватимо, јер су почетне позиције министарства биле чврсте у намери да нови ПКУ буде значајно окрњена варијанта старог.

Када је реч о ЗОСОВ-у, најболнији део измена за синдикате односио се на формулацију чланова 130 и 131 којима се дефинише заснивање радног односа и преузимање запослених. Радна група у коју су укључени представници синдиката завршила је један део посла и чека позив за окончање започетог посла, након чега ће предлог на јавну расправу  па у скупштинску процедуру. Споразумом се гарантује да ће чланови 130 и 131 остати у формулацији договореној са синдикатима. И ово је више од оног што се тражило штрајкачким захтевом, али јако важно и потребно као сигурност и једино решење за многе запослене. Овде треба напоменути да је намера министарства била да остану само отворени конкурси и да се обрише институт технолошких вишкова. Без критеријума, то би значило да директор може било кага прогласити вишком, односно примати у радни однос кога год хоће.

Закон о платама у јавном сектору може се донети брзо али тако да конзервира тренутно стање по делатностима. То наравно, не би донело ништа добро. Због тога смо веома задовољни чланом 3 Споразума, који прејудицира темељан рад на овом закону, његову примену од јануара 2016. године, дејство закона на побољшање материјалног положаја запослених у просвети (што анулира конзервацију постојећег стања) и моментално укључење представника синдиката у рад на предлогу овог закона. Једино као чланови радне групе можемо континуирано доприносити циљу да нам овај закон заиста дугорочно обезбеди бољи положај.

Шта је добијено мимо онга што се тражило

Осим онога што смо тражили и добили, или добили на одложено, Споразумом се Влада обавезује још и на: укључење представника синдиката у праћење извршења буџета, у радне групе на изради нових закона и на предлозима за измене и допуне постојећих, израду плана рационализације уз присуство синдиката, настојање да у буџету повећа издвајања за образовање, да ће се евентуалне уштеде у буџету искористити за побољшање материјалног положаја запослених, као и да против запослених који су били у штрајку неће покретати дисциплинске поступке нити ће им умањити плату. Они који прате дешавања у просвети, јединствени су у ставу да су овакав Споразум и ПКУ незапамћени када је просвета у питању.

Где смо и шта нам је чинити

На крају, положај просвете и образовања није побољшан овим штрајком, нити је то на жалост могуће једним штрајком учинити у земљи Србији. Овим штрајком смо добили одличан ПКУ, обезбедили измене ЗОСОВ-а на начин којим неће бити штета по запослене, обезбедили услове и гаранције за доношење Закона о платама у јавном сектору, обезбедили учешће синдиката у многим системским процесима и натерали државу да потпише обавезу да нам у 2015. години ублажи смањење плата. Да би све то заиста било делотворно, синдикати ће морати да раде вредније него икада јер од чекања одавно ништа.

Уколико се деси да Влада не испоштује било коју потписану обавезу, следи нови протест, акција, штрајк. У условима када за три месеца није било репресивних мера против штрајкача, неки нови штрајк сада представља извесност. Да су синдикати прокоцкали освајање ове тактичке коте, и дозволили наступајуће мере министарства у смислу смањења плата за време проведено у штрајку или самогушење штрајка, вероватно би се на нову реакцију морало чекати наредних неколико година.

Из свих наведених разлога, овакве потезе синдиката не треба квалификовати ни победом ни поразом, већ коначно једном мудром синдикалном стратегијом, којом је једино реално могуће испровоцирати решења. Држава је просвету годинама гурала ка дну, па је немогуће прелетети степенике до заслуженог приоритета. Али ипак постоји начин.

Александар Ничић