ОБАВЕШТЕЊЕ

У петак, 27. маја истиче рок који је РЦ Лесковац СОС дао за попуњавање документације потребне за покретање судских поступака против послодавца поводом умањења накнада зараде за време коришћења годишњег одмора 2015. године. Последњих дана велики број колега обратио се синдикату тражећи додатна објашњења па овим путем свим заинтересованим члановима прослеђујем детаље.

Дакле, приликом обрачуна накнаде зараде за време коришћења годишњег одмора 2015. године узет је тромесечни – уместо дванаестомесечног просека зараде. Како је у том периоду (јун 2014-јун 2015.) запослене затекло умањење зараде за 10%, али тек у децембру 2014. године, јасно је да су запослени тромесечним обрачуном просека (март 2015-мај 2015.) оштећени приликом обрачуна износа накнаде зараде за време коришћења годишњег одмора.

На основу одлуке са 34. седнице Одбора Јабланичког округа СОС од 5.2.2016. године спроведена је процедура вештачења документације, након чега је потврђено да запослени у школама са територије Јабланичког округа имају право да потражују противправно одузета новчана средства. РЦ Лесковац СОС је обезбедио услове под којима чланови СОС могу покренути судски поступак против послодавца не сносећи никакав ризик нити икакве трошкове поступка. Утврђени главни дуг са припадајућим каматама на дан извршења пресуде припашће запосленом у целости. У овом тренутку ради се о суми од око 5000 динара.

Потписивањем пуномоћја и уговора о заступању, запосленима се гарантује одсуство било каквог ризика, јер се адвокатска канцеларија обавезује да измири све трошкове поступка чак и у случају одбијања тужбеног захтева.

Напомињем да покретањем овог поступка у првом реду треба да докажемо да смо интелектуално дорасли професији коју бранимо и да не пристајемо, не жмуримо и не ћутимо на обамане и омаловажавања којима смо запљуснути. Свако „праштање“ или евентуално исказана „болећивост“ према послодавцу неће осликати верност, приврженост и „патриотизам“ према држави, директору или установи у којој радимо, већ ће представљати меру спремности да сами себе газимо и сигнал да је „бела застава“ толико високо да свесно пристајемо да будемо прегажени.

Александар Ничић