ВИШКОВИ УСРЕД ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Скорашњи, изненадно спроведени поступак  проглашавања запослених за чијим је радом делимично престала потреба  у Трговинско-угоститељској школи у Лесковцу,  седам месеци након почетка школске године,  изазвао је низ недоумица  и питања, а као једну од наважнијих негативних последица издвајамо обесправљење положаја  наставника само  појединих група предмета.

Наиме, норма наставника из појединих група предмета смањивана је уз образложење да је у другом полугодишту настала потреба спајања група формираних пре почетка школске године, а све то због  обавезе установе да усклади своје опште и појединачне акте са важећим прописима.

Трговинско-угоститељска школа у Лесковцу

Да ствар буде јасна, ради се о томе да су све установе образовања и васпитања имале обавезу да до 24.03.2018.године донесу Правилнике о организацији и систематизацији послова  усклађене са Законом о систему плата запослених у јаном сектору  („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016, 108/2016 и 113/2017) и Законом о запосленима у јавним службама („Сл. глсаник РС“, бр.113/2017), Уредбом о каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору („Сл. гласнсик РС, бр. 81/2017 и 6/2018), а овај поступак усклађивања аката установе са наведеним прописима подразумевао је следеће:

1. Правилник доноси директор јавне службе уз претходно прибављену сагласност органа управљања и након затраженог мишљења репрезентативног Синдиката код послодвца.
2. Правилник треба да садржи обавезне елементе предвиђене горе цитираним прописима и то: радна места у организационим деловима, односно организационе јединице, опис послова радног места, број извршилаца са нормом радног ангажовања, стручна спрема.
3. При доношењу правилника установа је дужна да се придржава начела: рационалности, функционалности и ефикасности.
4. Установе су дужне да називе радних места ускладе са називима радних места из Уредбе о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору.
5. Установе су дужне да 30 дана након ступања на снагу Правилника донесу решења којима се утврђују називи радних места чије послове запослени обављају у складу са називима из Правилника, а наведеним решењима не може да се врши премештај запослених на друге послове код послодавца.

Није до краја јасно како је напред описани поступак усклађивања аката узроковао смањење норме наставницима  у другом полугодишту, будући да поступак усклађивања као једину последицу за заспослене треба да има доношење решења којима ће бити утврђени називи радних места, а не доношење решења којима се утврђује смањење потребе за радом.

Оно што јесте јасно је да се поступак утврђивања запослених за чијим је радом делимично престала потреба одвијао противно одредбама важећих прописа, од којих издвајамо:

• Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, чл.5 ст.1.“ Пре почетка школске године, а најкасније до 15. августа, директори школа достављају листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години као и у претходном периоду и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, као и листу слободних радних места, која треба да буде потписана од стране овлашћених представника репрезентативних синдиката школе…“
• Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, чл.36. „Решење којим се утврђује да је престала потреба за радом запосленог доноси директор, на основу предлога комисије коју именује орган управљања установе на предлог синдиката. Комисија из става 1 овог члана утврђује предлог на основу листе која је сачињена према критеријумима из члана 34. Уговора.“
• Закон о основама система образовања и васпитања, чл. 62. ст.1. и ст.2.“ Годишњим планом рада утврђују се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања. Годишњи план рада установа доноси у складу са школским календаром, развојним планом и школским и васпитним програмом, до 15 септембра.“
• Закон о основама система образовања и васпитања, чл.110.“ У установи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прекривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа , односно врши пропуштање у односу на лице или групе лица, а која се заснива на …“