РЕТРО-ВИЗИЈА

И таман кад смо завршили наставну годину, поделили ученицима књижице, сведочанства, дипломе и уз пресахлу буку прелиставамо нове ЦЕНУСЕ, држимо палчеве да нас не нагази АНЕКС уговора или дно табеле технолошких вишкова, безвољно жврљамо извештаје и планове стручног усавршавања, сумирамо све новоизмишљене обавезе које нам туткају не би ли одмор био још краћи од прописаног (иако је обукама већ скраћен), у поподневним часовима јучерашњег петка школама стиже НОВО СТРУЧНО УПУТСТВО о формирању одељења. Ваљда неочекивано, после сета тазе усвојених и донетих закона, правилника, мишљења… Јер кад је све регулисано прописима (а кажу нам да јесте) ово упутство би требало да буде само извод из прописа који то регулишу.

Али тако то бива, кад God створи министра а овај се ЗОСОВ-им самопрогласи у Божанство. Не, не чуди ни мало кршење Устава РС некаквим мишљењем и упутством о анексирању уговора о раду запослених, јер министар, руку на срце Устав писао није. Не кажем да није могао, умео, или не дај God-е, смео. Умео би он и то, мислим иде му од руке. Али заболи бре ово кад, мало мало па негира човек себе самог. Огреши се о сопствени пропис. И то после толико ЗАКОНА стручног усавршавања. Невероватно. Ко да је ово тамо неко именовање директора, па није важно шта пише.

Елем, НАЈНОВИЈЕ СТРУЧНО УПУТСТВО О ФОРМИРАЊУ ОДЕЉЕЊА нема нумеричку грешку. Бројке се ваљда лакше уоче кроз текст, па се негде и попамте или на крају copy/paste и готова ствар. Али писанија прави проблем! Оно, и логично је. Треба човек да се сети свега што се смислило. И на крају ево шта се“ омакло“.

„Школа не остварује право на смањење броја ученика у одељењу у којем ученици стичу основно и средње образовање и васпитање остваривањем ИОП-а услед тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школе и учења језика на ком се изводи настава“.

Иако у Закону о основном образовању, члан 31, став 5 стоји:

Број ученика утврђен у ставу 2. овог члана умањује се за два по ученику који основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођавањем начина рада, као и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад, односно са учењем језика на коме се одвија образовно-васпитни рад (ИОП1), односно за три по ученику који основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођавањем циљева, садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада (у даљем тексту: ИОП2).

Ето, после две деценије заговарања и имплементације сервираног значаја инклузије, дефинисања категорија ученика за које је потребан индивидуални образовни програм, силних едукација наставног особља, прихватања и увођења у СИСТЕМ чињеница које су довеле до корекције броја ученика по одељењу када одељење има ученике по ИОП-у, стигне једно НОВО УПУТСТВО. И ШТА САД? Јел ИОП ил’ није ИОП? Ако се неко и пита, радиће против СИСТЕМА. Хахахахахаха…

Александар Ничић