ПРИВРЕМЕНИ ПРЕКИД ШТРАЈКА

МОЖЕ ДА БУДЕ, НЕ МОРА ДА ЗНАЧИ, МНОГИМА И НЕЋЕ

Након јучерашњих преговора у МПНТР и након спроведеног изјашњавања чланова Председништва, Синдикат образовања Србије донео је одлуку О ПРИВРЕМЕНОМ ПРЕКИДУ ШТРАЈКА. Исту одлуку су донели и остали репрезентативни синдикати у просвети, а затим је обзнањена и ЗАЈЕДНИЧКА ОДЛУКА.

Расправа на тему платних разреда отпочела је у току лета када је МДУЛС проследио израђене табеле које су по радним местима запослене у јавним службама разврстале по платним групама и разредима. Примена одредби Закона о запосленима у јавним службама које се односе на обрачун зараде узимајући у обзир коефицијенте платних разреда треба да отпочне 1. јануара 2019. године када ће и престати да важи Уредба о коефицијентима.

МПНТР је данас пласирало вест да је Влада РС потврдила договор са репрезентативним синдикатима у вези са реформом платног система „чиме ће се запослени у просвети изједначити са осталим корисницима републичког буџета“. Синдикати су пренели идентичну вест уз делимично расветљавање УСМЕНОГ ДОГОВОРА, наводећи детаље о повећању зарада од 14.6% до 36%, основицу од 14.900,00 динара и као посебан успех 37000 запослених у деветој платној групи.

Оно што није изговорено је то да се поменутом „реформом?“ платног система неће решити аномалије већ ће се постојеће стање пресликати у нову амбалажу уз додатне компликације које тек треба решавати. У тренутку када су табеле платних разреда угледале светлост дана неки синдикати су ужурбано кренули са захтевом СВИ ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ У ДЕВЕТУ ПЛАТНУ ГРУПУ, а други се придружили легитимно јурећи што бољу стартну позицију. Управо тако се кренуло странпутицом јер је БРОЈ ДЕВЕТ постављен за опсесивни циљ мимо разума и рачунице. Јер на крају нико неће трошити разреде и групе него новац. А на пример већ четврти разред у осмој платној групи значи већу плату од фамозног 9/1.

Преговори у току штрајка донекле су довели до призивања памети, што је изнедрило реална и практичнија решења, али по речима учесника у преговорима са друге стране није било слуха из „чисте мрзе“ јер „никоме не пада на памет да сада мења матрицу“. Тако је изостало решење да разредно старешинство, посебни услови рада и рад у комбинованом одељењу не буду ПОСЕБНА РАДНА МЕСТА, већ препознат додатни рад који се данас посебно и вреднује, нити је неко размотрио СУШТИНСКИ ШТРАЈКАЧКИ ЗАХТЕВ који је истакао једино СОС да основна плата добијена умношком основице и најнижег коефицијента буде једнака минималној заради. На овај начин, сада на жалост 4 платне групе и даље имају корекцију плате до минималца, а „посебни услови“ могу да се наплате два пута у скаладу са законом. Занимљиво је да МДУЛС није вредновао шефове рачуноводства јер их је у односу на остале запослене са седмим степеном стручне спреме понизио коефицијентом, нити је табела разреда препознала одговорност благајника који остају око минималца па ће имати иста примања као нпр. помоћни радник који корекцијом зараде такође долази до исте плате. Ни овде није било слуха због „мењања матрице“ иако је јасно да табеле морају преживети финалну корекцију из најосновнијег разлога – Каталог радних места не садржи сва радна места!

Узимајући у обзир све наведено, УСМЕНИ ДОГОВОР не гарантује НИШТА а најмање „изједначавање просветних радника са осталим корисницима буџета“. Применом закона од Нове године засигурно ће се побољшати једино положај запослених који су у просвету дошли из других предузећа јавног сектора јер ће им поново бити признат сав минули рад. Закон такође дефинише ВЕРТИКАЛНО НАПРЕДОВАЊЕ кроз платне групе стицањем звања, и то тако што ће се нова платна група добити када се затечени коефицијент увећа за 5, 7, 10 или 12 % зависно од стеченог звања. Актом о радној успешности који се мора донети до краја следеће календарске године утврдиће се критеријуми за ХОРИЗОНТАЛНО напредовање, односно напредовање у платној групи по разредима.

Што се тиче повећања плата, оно ће АКО УСМЕНИ ДОГОВОР БИТИ ИСПОШТОВАН за поједине запослене износити 14,6%, за неке доста мање а за неке 0%. Раст до 36% планиран је реализацијом ПРОЈЕКТА који финансирају немци и захваљујући коме ЖУРИМО у примену нечега за шта дефинитивно нисмо спремни. Ако основица буде обећаних 14.900,00 динара и за три године порасте до 20 хиљада, запослени наставник са седмим степеном ће заиста стићи до плате од 80.000 динара и то звучи лепо. Само што га то неће изједначити ни са запосленима у јавним службама а камо ли са „осталим корисницима буџета“.

Према томе, не гледајући у бројеве платних група и разреда, треба схватити да ће плата највише зависити од основице коју сваке године формира Влада, као и до сада. Критријуми за стицање звања одавно су дефинисани Правилником о сталном стручном усавршавању, а за хоризонтално тек треба да сазнамо ком се Богу треба молити. На основу прегледа ОБЕЋАНИХ плата многи ће задовољно протрљати руке, што је још један доказ бедног положаја који достојанствено уживамо, али не треба заборавити да је просвета и даље на последњем месту последњег дела јавног сектора.

Фебрура 2015. године Влада је потписом гарантовала ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ а смањила нам плате, сада нам УСМЕНО ОБЕЋАВА НЕШТО ШТО ЗОВЕ ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕМ (а ми знамо да није). Можда на неозбиљно и буде неких пара.

Александар Ничић