У сусрет зимском распусту, ове школске године већина директора школа у Јабланичком округу најављује строгу проверу долазака свих запослених на посао. „Ватрено крштење“ ретки појединци су прегрмели још 30. и 31. децембра, када су без икаквог разлога бдели над списковима у школи и чекали наставнике да убележе свој цењени потпис.
Иако није никаква тајна да наставно особље годинама уназад има административне послове у највећој мери баш онда када су ученици на распусту, посебно зачуђује чињеница да се обавеза свакодневног доласка у школу истиче и наглашава у „доба електронских дневника“ када је сав административни посао могуће радити са било ког места и у било које време.
По захтеву запослених коју су много раније планирали одсуства за време зимског распуста, због путовања или других потреба, образложићемо законску регулативу коришћења годишњег одмора имајући у виду да послодавци неретко износе тврдње које нису прописане законом.
Одредбама чл.73. ст.1,2 и 3. Закона о раду предвиђено је следеће: „Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најманје две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор кориси у више делова.“
Одредбама чл. 161. Закона о основама система образовања и васпитања предвиђено је следеће: „Запослени у установи има право на одморе и одсуства у складу са законом којим се уређује рад, општим актом, односно уговором о раду. Запослени у школи, по правилу, користи годишњи одмор за време школског распуста.“
У вези са напред наведеним, сматрамо да не постоје никакве законске сметње да запослени који испуњују услове за коришћење дела годишњег одмора, то своје право и остваре током зимског распуста.
РЦЛ